Građani BiH pod hitno moraju da pokažu interesovanje za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, da se o njima informišu i traže rješenje za uštede u svojim domovima, da bi izbjegli da ih na to natjeraju ekstremno visoki računi za struju koji nam predstoje.

Ovo je jedna od poruka sa panel diskusije koju je danas u Gradišci organizovalo Udruženje građana “Mikro mreža” u saradnji sa Fondacijom “Friedrich Ebert” na temu “Energetska politika i energetska sigurnost”.

Prema riječima predsjednika ovog udruženja Bojana Trgića, krajnje je vrijeme da se jedno siromašno društvo kakvo je naše, zainteresuje za temu koja će joj već sutra pomoći da smanji troškove za energiju.

“Ljudi moraju da se zainteresuju za energetsku efikasnost i uštede. Mi smo siromašno društvo. Kada se osvrnete oko sebe i vidite koliko kuća nema fasade ili kvalitetnu stolariju, jasno vam je da se na tome nije dovoljno radilo. Zato se o ovoj temi mora govoriti i u školi i u institucijama, kao i u našim domovima“, govori Trgić.

Dodaje da se možemo voditi primjerima dobre prakse koje definitivno imamo. Pojedine lokalne zajednice, poput Gradiške, ušle su u brojne projekte u ovoj oblasti, podižu solarne elektrane i unapređuju energetsku efikasnost.

Profesor ekološke pedagogije na Univerzitetu u Tuzli i osnivač udruženja “Eko zeleni” Muhamed Omerović rekao je da je veoma bitno usklađivati tržište rada sa obrazovnim sistemom i otvarati nove stručne smjerove usmjerene na obnovljive izvore energije.

Javni prostor zatrpan problemima političara

“Trebaju nam i mediji da objave pozitivne lokalne priče, da bismo upoznali ljude sa tim iskustvima. Ljudi tamo mogu da shvate i da budu informisani o subvencijama, projektima i svim onim detaljima koji su bitni. Mora se raditi postepeno i planski i uskladiti naše politike sa onim Evropske unije da bismo što lakše prešli na obnovljive izvore energije“, kaže Omerović.

Glavni urednik portala CAPITAL Siniša Vukelić kaže da su građani preplavljeni informacijama koje plasiraju političari i zatrpavaju javni prostor svojim problemima.

“Političari to rade da se ne bi bavili onim stvarnim problemima koji se tiču građana. Rješenje kod nas nije u podizanju svijesti, nego u poskupljenju struje. Kada ona prestane biti socijalna, pa račun sa 100 KM poskupi na 350 KM, tada će postati bitno i svi će se zainteresovati“, rekao je Vukelić.

Osvrćući se na priče koje je objavio CAPITAL, rekao je da su mnoge među njima izazvale promjene, pa čak i izmjene zakona.

“Pisali smo da je Rašidu Serdarovu i njegovom Comsaru data eksploatacija uglja i da je zbog toga na kraju došlo do poskupljenja struje jer smo je počeli uvoziti. To je ljudima teško shvatiti, da je sve povezano. Ljudi jesu više zaintreresovani za svoje mjesto stanovanja, parking i vodu, ali se mora shvatiti i neki globalni nivo, gledati šira slika. Ne možete biti izolovano ostrvo“, rekao je Vukelić i dodao da smo mi kao država u posljednje tri decenije prvi put u prilici da o nečemu odlučujemo, zbog čega se i ne snalazimo baš dobro.

Aktivista Mario Crnković iz “Green Teama” iz Novog Grada kaže da je njihova borba protiv odlaganja nuklearnog otpada u Trgovskoj Gori počela na lokalnom nivou, bez ikakve infrastrukture, od pojedinaca koji su ustali protiv članice Evropske unije i skrenuli pažnju na sebe.

“To je način da se mnogo šta pokrene. Imamo pozitivnih primjera u kojima se mnogo postiglo. Najmanje osam godina smo volonteri na ovom slučaju. Nismo ni gorivo obezbijedili kroz projekat, ali uspijevali smo da se borimo sa tim. Prepoznali su naš rad iako smo se borili sa članicom EU. Sve kreće od čovjeka i motiva“, rekao je Crnković.

Inače, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potražnja za energijom porasla je za više od 20 odsto u posljednje dvije decenije, a očekuje se da će do 2050. godine porasti za dodatnih 25-30 odsto, uprkos ubrzanoj tranziciji ka obnovljivim izvorima.

U Bosni i Hercegovini, energetski sektor čini oko 20 odsto BDP-a, a više od 60 dosto električne energije dolazi iz termoelektrana na ugalj. Iako zemlja ima značajan potencijal u hidro, solarnoj i vjetroenergiji, udio obnovljivih izvora (bez velikih hidroelektrana) u ukupnoj proizvodnji električne energije i dalje je ispod pet odsto.

Istovremeno, prema podacima Eurostata i UNDP-a, BiH troši gotovo dvostruko više energije po jedinici BDP-a u poređenju s prosjekom EU, što ukazuje na izrazito nisku energetsku efikasnost, piše CAPITAL.ba.