Banjalučki muzičar, kompozitor filmske i pozorišne muzike, montažer, audio-video dizajner i reditelj Petar Bilbija, 28. februara predstaviće se u Banskom dvoru publici „Azimutom“.

„Azimut“ je projekat na kojem Bilbija radi već duže vrijeme.

- To je u osnovi koncert. Ono što je drugačije jeste to da je to uživo izvođenje i improvizovanje elektronske muzike u 3D ambisonics formatu uz propratni video na monitorima. Ova vrsta tehnike je još prilično nova i u svijetu, pa nije dobila neki manje rogobatan naziv, a i nije jednostavno objasniti o čemu se zapravo radi - priča Bilbija za eTrafiku.

Šta je drugačije u odnosu na klasični koncert?

Pored svih karakteristika tona i zvuka, koje elektronska (kao i akustična) muzika ima, ovom tehnikom dobijamo još jednu dodatnu komponentu koristeći poziciju izvora zvuka u prostoru. Ta pozicija može biti animirana ili statična.

Više od godinu dana sam eksperimentisao u studiju na postavci koja je slična ovoj koja će biti postavljena u Banskom dvoru. Zvuk za ambisonics i instrumente koji se pomjeraju djeluje na naš doživljaj muzike potpuno drugačije nego ono na šta sam navikao, radeći do sad za normalni stereo.

Na blagajnu će biti pušteno samo sto karata. Zašto tako malo?

Uspjeli smo ipak uklopiti malo više, ali sam broj karata je ograničen fizičkim prostorom koncertne dvorane. Publika je u parteru u cirkularno formiranom obliku sa radijalnim sistemom od osam zvučnika koji su okrenuti ka publici. Na taj način smo dobili potpunu uronjenost u 3D zvuk.

Koliko je zapravo teško i koliko je isplativo napraviti takav koncert, odnosno nastup?

Zapravo je veoma uzbudljivo, jer je to nova i veoma neistražena teritorija. Svakako da postoji i dosta tehničkih i kreativnih problema koje morate rješavati, jer nije puno toga pisano o komponovanju za ovaj format, niti je to često rađeno, pogotovo ne uživo i u poluimprovizatorskoj formi.

Kada pričamo o isplativosti… Ono čime se bavi Udruženje građana „FLUKS LAB“ iz Banjaluke, čiji sam član, ima u svom statutu za cilj promociju digitalne umjetnosti i generalno povezivanje tehnologije i umjetnosti kao i novih formi. Za sada, kod nas još ne postoji dovoljno brojna publika da bi to bilo i isplativo, ali je svakako bitno početi.

Kako u okeanu elektronske muzike prepoznati dobru elektronsku muziku?

Stvarno ne znam. Ja pokušavam da se služim što više intuicijom, a manje onim što mi algoritam predlaže da bi mi se moglo svidjeti, ali ne bježim ni od toga. Kao i u svemu, danas, valjda je najbitnije filtrirati stvari kojima poklanjamo pažnju. Izobilje je teret.

Vi ste i muzičar, kompozitor filmske i pozorišne muzike, montažer, audio-video dizajner i reditelj. Šta ste najviše od toga, a šta najmanje?

Muzika mi je najbitnija.

Potpisali ste muziku za “Meso”, “Kosti” i “Kožu”, koja se upravo emituje. Koliko je bilo teško naći muzički izraz za sve tri serije s obzirom na to da je radnja svih serija smještena u Banjaluci?

Svakoj sam pristupao na drugačiji način. To je primijenjena muzika i dosta zavisi od scenarija, glume, režije. Na početku pokušavam razne načine dok ne nađem neki ključ kako svijet te serije zapravo zvuči. Kad se to otključa, tek onda pravi posao počinje. Imao sam sreću da sa Sašom Hajdukovićem sarađujem od samih početaka. On mi ostavlja prostora i slobode da probam svašta, a to nije uvijek tako sa rediteljima.

Da li ste završili projekat „Ison“?

Da, dva albuma i to davno. Imam gotov materijal za još jedan album, najmanje. Ako nekad stignem.

Da li u Banjaluci postoje mladi koji su spremni ozbiljno da se bave elektronskom muzikom?

O da! U ovom gradu ima dosta lejera koji nisu vidljivi na prvu. Samo su najveći primitivci u prvom planu, pa ljudi steknu pogrešan utisak da ništa drugo ne postoji.

Da li elektronska muzika može da bude angažovana?

Zavisi samo od muzičara.

etrafika.net